Школа

Школа

До 1887. Године у Ратају није било не само основне школе, него и ни једне друге просветно-културне установе. Такво исто стање било је и у другим селима општине ратајске: Дашници, Тулешу ,Тржцу, Руденици и Пајсаку. У доњем делу среза жупског биле су само две школе: у Трнавцима и у Александровцу, које су похађала и деца ратајске општине. Деца, и то само мушка, изратајске општине која су хтела учити школу одлазила су у Александровац и Велуће (из Руденица и Пајсака). Нема података о броју ученика који су похађали ове школе. Удаљеност ових села од места школе била је различита. Тако су ђаци из Ратаја имали сваког дана, рачунајући одлазак и повратак, да превале пут од око шеснаест километара, Дашничани двадесет километара, Тулешани исто толико, Тржчани четрнаест километара, а Руденичани и Пајсачани по дванаест километара. Због толике удаљености свако дете и поред добре воље није могло похађати тамошње школе, те се број ђака из ових села ограничавао само на физички најздравију и најразвијенију децу. Но и њихово „школовање“ готово је највише пролазило у сталном и дугом пешачењу. Отуда, и када би неко од њих „свршио школу“, једва је знао да помало чита, пише и рачуна. Због таквог стања из друге половине XИX века у селима општине ратајске, писмени се људи на прсте могу избројати. Година 1887. Представља прекретницу у просветно-културном животу села Ратаја. Нешто због слабог учења своје деце услед удаљености школе, а нешто због великог родитељског страха шта ће бити с дететом при одласку и повратку из школе на тако дугом путу, нарочито зими при временским непогодама, а и да би се, по могућности могла школовати сва мушка деца чији родитељи то желе, осамдесетих година XИX века грађани села Ратаја стално су захтевали да надлежни државни, управно-просветни органи у селу Ратају отворе основну школу за целу општину ратајску. Са решењем овога питања тадашња државна власт није журила из два разлога: што у Ратају тада апсолутно није било услова за отварање школе, јер се у селу није могла наћи ни једна приватна кућа која би се могла употребити за школу, и што ни сама држава у то време није имала довољно учитеља да би могли отворити школе и по мањим местима. Ипак 1887. Године жеље Ратајаца биле су остварене. Те године Министарство посвете Краљевине Србије отвори у Ратају основну школу са четири разреда и једним учитељем. Те године у И разред уписују се сва мушка деца чији су то родитељи желели, а у ИИ, ИИИ и ИВ разред сва деца из села општине ратајске која су посећивала суседне школе у Александровцу и Велућу. Тако се у Ратају основа прва основна четвороразредна неподељена школа, чији први учитељ беше свештеник парохије ратајске, Герасим Поповић из Александровца. За отварање ратајске школе нарочито су се заложили сам парох Герасим Поповић и Милан Аџић из Тулеша, председник општине ратајске у то време. У почетку су школу похађала само мушка деца и то ако су то њихови родитељи дозволили. Школа је у првим данима њеног постојања била четвороразредна и неподељена. Године 1898. Отворено је ИИ, 1910. ИИИ, а тек 1923. Године ИВ одељење. Школску општину најпре су чинила ова села: Ратаје, Дашница, Тулеш, Тржац и Руденице. После првог светског рата, 1926. године одвоји се Дашница, 1934. Године Тулеш и Руденице основаше своју школу са седиштем у Тулешу. Одлуком Савета за просвету Народног одбора општине Александровац школске 1959/60. године отворена је Осмогодишња школа у Ратају. Те године у В разред било је уписано 42 ученика. Следећих година повећавао се број ученика. Отварање школе у Ратају обавезивало је све ученике Ратаја, Тулеша, Руденица и Тржца да после завршеног четвртог разреда наставе школовање од В до ВИИИ разреда. Рад новоотворене осмогодишње школе био је веома отежан. Било је просто немогуће организовати наставу у згради са две учионице. Школа у сарадњи са школским одбором и задругом обезбеђивала је простор у другим нешколским зградама, који није испуњавао ни минималне хигијенско-педагошке услове. Самим тим, материјални и технички услови за извођење наставе били су више него недовољни. Захваљујући великим напорима наставника и сналажљивошћу управитеља школе успех у настави био је солидан, а школа примерна. Од самог почетка рада школе, под оваквим условима, припремана је акција за подизање нове школске зграде. Одлучено је да се школа подигне у центру села, иза тадашње амбуланте зване „Купатило“ (Пре рата у здравственој амбуланти постојало је јавно купатило за цело село и околину). Школа је завршена 1963. Године. Нова школа у Ратају је прва по реду у изградњи школа после ИИ светског рата у срезу жупском.