О Ратају

О Ратају

Ширећи се према Моравској равници Жупа доспева до границе општине Трстеник. На овом северном простору Жупе, на 21°25’25” северне географске ширине налази се село Ратаје. Септембра 1944. год. подељено је на две месне заједнице, Горње Ратаје и Доње Ратаје, без територијалног разграничења. Средња надморска висина висина износи 375 м. Највиша тачка 422 м налази се на Чукари према селу Омашници, а најнижа испод села, између Ратаја и Дашнице, и износи 250 м. Експозиционо, Горње Ратаје има правац С-Њ, а Доње Ратаје С-СЕ. Ратаје се граничи са селима Руденице, Тулеш, Тржац, Витково, Боботе, Новаци, Дашница, Лаћислед, Голубовац и Омашница. Као веће насеље местимично збијеног типа, пре и после поделе, лежи у загрлљају наведених села од свог настанка до данас. У свом центру Горње Ратаје има изглед и карактеристике градских насеља. Разуђено по благим падинама, у долини је ушорено. Домови, постројени поред пута, вире кроз воћњаке и баште. Ратаје је највеће село у Жупи. На месту званом “Прокоп“ налазили су се редови војске Стефана Високог, који се 1413 год. сударио са војском турског султана Мусе. Муса је почео од Жељина да у Жупи све пали и убија. Турци су знали за ово утврђење па су кренули из правца данашњег Стањева да нападну утврђење. Кад су се приближили рововима српске војске деспот Стефан је издао следећу команду: “РАТ ЈЕ почео, браћо. Напред у одбрану родне груде“ . По народном веровању од речи РАТ ЈЕ …….додавањем слова „а“ настало је РАТАЈЕ како се и данас зове село. Према другом веровању село је добило име по ратарима, који су овде долазили и производили храну за потребе манастира Студеница, Дренча и Руденице. У селу тренутно раде две школе и то у Горњем Ратају осмогодишња школа и у Доњем Ратају четворогодишња. Школа у Ратају основана је 1887 и била је трећа у Срезу Жупском, што јасно говори о томе да образовање у овом селу има веома дугу традицију. Основновним образовањем је обухваћено 100% младих људи, а преко 90% њих настављају школовање у средњим школама, пре свега пољопривредне струке, чак преко 50% средњошколаца настављају школовање на вишим школама и фалкултетима, па није чудо што у селу живи преко 100 фалкутетски образованих становника разних занимања и преко 300 становника са завршеном средњом школом. Оваква структура становништва подразумева праћење савремених научних достигнућа. Према писаним подацима прво Културно-просветно друштво у Ратају основано је 1943. године, али је убрзо, од стране цетника, био забрањен његов рад. Друштво је обновљено 1956. године под називом „Горски венац“, касније КУД „Мирко Милованкић“ које је имало стотину гостовања по свим местима у Жупи и суседним општинама. Најбољи програм Ратајци су приказали у емисији „Знање-Имање“ у Степојевцу осамдесетих година прошлог века. Данас Ратаје нема регистровано Културно-уметничко друштво, али су млади из Ратаја организовани кроз разне секције, при основној школи, где се баве фолклорним ,драмским, рецитаторским, литералним, ликовним и другим активностима.